Функције – изводи вишег реда 2

Изводи вишег реда. Сложенији примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Пр.3)   Одредити други извод функције:

            y=2x2−2x+1x−1y = \frac{{2{x^2} - 2x + 1}}{{x - 1}}

Пр.4)   y=ln⁡1−x2y = \ln \sqrt {1 - {x^2}}

Пр.5)   y=arctgx1−x2y = arctg\frac{x}{{\sqrt {1 - {x^2}} }}


Пр.3)   y=2x2−2x+1x−1y = \frac{{2{x^2} - 2x + 1}}{{x - 1}}

y′=(2x2−2x+1)′(x−1)−(x−1)′(2x2−2x+1)(x−1)2==(4x−2)(x−1)−(2x2−2x+1)(x−1)2==4x2−4x−2x+1−2x2+2x−1(x−1)2=2x2−4x+1(x−1)2\begin{aligned}&y' = \frac{{{{\left( {2{x^2} - 2x + 1} \right)}^\prime }\left( {x - 1} \right) - {{\left( {x - 1} \right)}^\prime }\left( {2{x^2} - 2x + 1} \right)}}{{{{\left( {x - 1} \right)}^2}}} = \\ &= \frac{{\left( {4x - 2} \right)\left( {x - 1} \right) - \left( {2{x^2} - 2x + 1} \right)}}{{{{\left( {x - 1} \right)}^2}}} = \\ &= \frac{{4{x^2} - 4x - 2x + 1 - 2{x^2} + 2x - 1}}{{{{\left( {x - 1} \right)}^2}}} = \frac{{2{x^2} - 4x + 1}}{{{{\left( {x - 1} \right)}^2}}}\end{aligned}

y′′=(2x2−4x+1)′(x−1)2−(2x2−4x+1)((x−1)2)′(x−1)4==(4x−4)(x−1)2−(2x2−4x+1)2(x−1)(x−1)4==(x−1)((4x−4)(x−1)−(2x2−4x+1)2)(x−1)4==(4x2−4x−4x+4−4x2+8x−2)(x−1)3=2(x−1)3\begin{aligned}&y'' = \frac{{{{\left( {2{x^2} - 4x + 1} \right)}^\prime }{{\left( {x - 1} \right)}^2} - \left( {2{x^2} - 4x + 1} \right){{\left( {{{\left( {x - 1} \right)}^2}} \right)}^\prime }}}{{{{\left( {x - 1} \right)}^4}}} = \\ &= \frac{{\left( {4x - 4} \right){{\left( {x - 1} \right)}^2} - \left( {2{x^2} - 4x + 1} \right)2\left( {x - 1} \right)}}{{{{\left( {x - 1} \right)}^4}}} = \\ &= \frac{{\left( {x - 1} \right)\left( {\left( {4x - 4} \right)\left( {x - 1} \right) - \left( {2{x^2} - 4x + 1} \right)2} \right)}}{{{{\left( {x - 1} \right)}^4}}} = \\ &= \frac{{\left( {4{x^2} - 4x - 4x + 4 - 4{x^2} + 8x - 2} \right)}}{{{{\left( {x - 1} \right)}^3}}} = \frac{2}{{{{\left( {x - 1} \right)}^3}}}\end{aligned}

Пр.4)   y=ln⁡1−x2y = \ln \sqrt {1 - {x^2}}

y′=11+x2(1+x2)′=11+x2((1+x2)12)′==11+x212(1+x2)12−1(1+x2)′=2x21+x21+x2=x1+x2y′′=x′(1+x2)−(1+x2)′x(1+x2)2=1+x2−2x⋅x(1+x2)2=1−x2(1+x2)2\begin{aligned}&y' = \frac{1}{{\sqrt {1 + {x^2}} }}{\left( {\sqrt {1 + {x^2}} } \right)^\prime } = \frac{1}{{\sqrt {1 + {x^2}} }}{\left( {{{\left( {1 + {x^2}} \right)}^{\frac{1}{2}}}} \right)^\prime } = \\ &= \frac{1}{{\sqrt {1 + {x^2}} }}\frac{1}{2}{\left( {1 + {x^2}} \right)^{\frac{1}{2} - 1}}{\left( {1 + {x^2}} \right)^\prime } = \frac{{2x}}{{2\sqrt {1 + {x^2}} \sqrt {1 + {x^2}} }} = \frac{x}{{1 + {x^2}}} \\ &y'' = \frac{{x'\left( {1 + {x^2}} \right) - {{\left( {1 + {x^2}} \right)}^\prime }x}}{{{{\left( {1 + {x^2}} \right)}^2}}} = \frac{{1 + {x^2} - 2x \cdot x}}{{{{\left( {1 + {x^2}} \right)}^2}}} = \frac{{1 - {x^2}}}{{{{\left( {1 + {x^2}} \right)}^2}}}\end{aligned}

Пр.5)   y=arctgx1−x2y = arctg\frac{x}{{\sqrt {1 - {x^2}} }}

y′=11+(x1−x2)2(x1−x2)′=11+x21−x2(x′1−x2−(1−x2)′x(1−x2)2)==11+x21−x2(x′1−x2−(1−x2)′x(1−x2)2)==11−x2+x21−x2⋅1−x2−x12(1−x2)−12(1−x2)′1−x2==1−x21⋅1−x2−x12(1−x2)−12(−2x)1−x2==1−x2+x21−x2=1−x2+x21−x2=11−x2\begin{aligned}&y' = \frac{1}{{1 + {{\left( {\frac{x}{{\sqrt {1 - {x^2}} }}} \right)}^2}}}{\left( {\frac{x}{{\sqrt {1 - {x^2}} }}} \right)^\prime } = \frac{1}{{1 + \frac{{{x^2}}}{{1 - {x^2}}}}}\left( {\frac{{x'\sqrt {1 - {x^2}} - {{\left( {\sqrt {1 - {x^2}} } \right)}^\prime }x}}{{{{\left( {\sqrt {1 - {x^2}} } \right)}^2}}}} \right) = \\ &= \frac{1}{{1 + \frac{{{x^2}}}{{1 - {x^2}}}}}\left( {\frac{{x'\sqrt {1 - {x^2}} - {{\left( {\sqrt {1 - {x^2}} } \right)}^\prime }x}}{{{{\left( {\sqrt {1 - {x^2}} } \right)}^2}}}} \right) = \\ &= \frac{1}{{\frac{{1 - {x^2} + {x^2}}}{{1 - {x^2}}}}} \cdot \frac{{\sqrt {1 - {x^2}} - x\frac{1}{2}{{\left( {1 - {x^2}} \right)}^{ - \frac{1}{2}}}{{\left( {1 - {x^2}} \right)}^\prime }}}{{1 - {x^2}}} = \\ &= \frac{{1 - {x^2}}}{1} \cdot \frac{{\sqrt {1 - {x^2}} - x\frac{1}{2}{{\left( {1 - {x^2}} \right)}^{ - \frac{1}{2}}}\left( { - 2x} \right)}}{{1 - {x^2}}} = \\ &= \sqrt {1 - {x^2}} + \frac{{{x^2}}}{{\sqrt {1 - {x^2}} }} = \frac{{1 - {x^2} + {x^2}}}{{\sqrt {1 - {x^2}} }} = \frac{1}{{\sqrt {1 - {x^2}} }}\end{aligned}

y′′=−12(1−x2)−32(1−x2)′=−−2x2(1−x2)32=x(1−x2)3y'' = - \frac{1}{2}{\left( {1 - {x^2}} \right)^{ - \frac{3}{2}}}{\left( {1 - {x^2}} \right)^\prime } = - \frac{{ - 2x}}{{2{{\left( {1 - {x^2}} \right)}^{\frac{3}{2}}}}} = \frac{x}{{{{\sqrt {\left( {1 - {x^2}} \right)} }^3}}}

Други извод рачунате тек кад први извод потпуно средите. Заједнички чинилац у бројиоцу скратите са имениоцем, јер ће следеће извођење тада бити много краће. За y=2x2−2x+1x−1y = \frac{2x^2 - 2x + 1}{x - 1} први извод је 2x2−4x+1(x−1)2\frac{2x^2 - 4x + 1}{(x - 1)^2}, а после скраћивања са x−1x - 1 добија се y′′=2(x−1)3y'' = \frac{2}{(x - 1)^3}. Логаритам корена прво поједноставите: ln⁡1−x2=12ln⁡(1−x2)\ln\sqrt{1 - x^2} = \frac{1}{2}\ln(1 - x^2), па је y′=−x1−x2y' = -\frac{x}{1 - x^2} и y′′=−1+x2(1−x2)2y'' = -\frac{1 + x^2}{(1 - x^2)^2}. Понекад први извод испадне изненађујуће једноставан: (arctg⁡x1−x2)′=11−x2\left(\operatorname{arctg}\frac{x}{\sqrt{1 - x^2}}\right)' = \frac{1}{\sqrt{1 - x^2}}.

Међурезултате проверите тако што у облик пре и после сређивања уврстите исти број, на пример x=0x = 0. Знак другог извода касније говори да ли је график конвексан или конкаван.

−6−4−2246−1,5−1−0,50,511,50t (s)θ (rad)
2 s
Угао θ
45°
Угаона брзина θ′(t)
0,25 rad/s
Угаоно убрзање θ″(t)
−0,125 rad/s²
Нагиб тангенте је угаона брзина θ′\theta'. Највећа је у t=0t = 0, где је θ′′=0\theta'' = 0 и график мења закривљеност: пре тога камера убрзава окретање, а после успорава.

Други извод мери колико брзо се мења брзина промене: у физици је то убрзање, а код камере која прати возило показује колико нагло мотор камере мора да убрзава или успорава окретање.

Камера прати аутомобил

Камера стоји 30 m од праве деонице тркачке стазе и прати аутомобил који вози брзином од 15 m/s. Ако се време tt мери од тренутка кад је аутомобил најближи камери, угао за који се камера окренула је θ(t)=arctg⁡t2\theta(t) = \operatorname{arctg}\frac{t}{2} радијана. Израчунајте угаону брзину θ′\theta' и угаоно убрзање θ′′\theta'' камере у тренутку t=2t = 2 s.

Решење

  1. По правилу сложене функције: θ′(t)=11+t24⋅12=24+t2\theta'(t) = \frac{1}{1 + \frac{t^2}{4}} \cdot \frac{1}{2} = \frac{2}{4 + t^2}.
  2. Сређени први извод пишемо као 2(4+t2)−12(4 + t^2)^{-1}, па је θ′′(t)=−2(4+t2)−2⋅2t=−4t(4+t2)2\theta''(t) = -2(4 + t^2)^{-2} \cdot 2t = -\frac{4t}{(4 + t^2)^2}.
  3. За t=2t = 2: θ′(2)=28=0,25\theta'(2) = \frac{2}{8} = 0{,}25 и θ′′(2)=−864=−0,125\theta''(2) = -\frac{8}{64} = -0{,}125.
  4. Знак минус значи да камера успорава окретање. Највећу угаону брзину, θ′(0)=0,5\theta'(0) = 0{,}5 радијана у секунди, има кад је аутомобил најближи.

Одговор: У тренутку t=2t = 2 s камера се окреће брзином од 0,25 радијана у секунди, а угаоно убрзање је −0,125-0{,}125 радијана у секунди на квадрат, па окретање успорава.

Задатак за вежбу

Одредите други извод функције y=x2x+1y = \frac{x^2}{x + 1} и израчунајте y′′(1)y''(1).

Прикажи решење

Дељењем је y=x−1+1x+1y = x - 1 + \frac{1}{x + 1}, па је y′=1−1(x+1)2y' = 1 - \frac{1}{(x + 1)^2} и y′′=2(x+1)3y'' = \frac{2}{(x + 1)^3}. Дакле y′′(1)=28=14y''(1) = \frac{2}{8} = \frac{1}{4}.