Комплексни бројеви 5

Комплексни број. Дељење и множење комплексних бројева. Урађени примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији.

Пр.9   Одреди количник датих комплексних бројева.

           z1=−1+3i{z_1} = - 1 + 3i   z2=2i{z_2} = 2i      z1:z2=?{z_1}:{z_2} = ?

Пр.10  Одреди количник датих комплексних бројева.

            z1=−3+2i{z_1} = - 3 + 2i   z2=1−i{z_2} = 1 - i      z1:z2=?{z_1}:{z_2} = ?

Пр.11  Упростити следећи израз:

           1−23i2+3i=\frac{{1 - 2\sqrt 3 i}}{{2 + \sqrt 3 i}} =

Пр.12  Израчунај вредност следећег израза:

            11+i−22−2i=\frac{1}{{1 + i}} - \frac{2}{{2 - \sqrt 2 i}} =


Пр.9

z1 = − 1 + 3iz2 = 2iz1:z2 =z1z2=− 1 + 3i2i⋅ii=−i+3i22i2=−i−3−2==−i−2−32=−32+12i\begin{aligned}&{z_1}{\text{ }} = {\text{ }} - {\text{ }}1{\text{ }} + {\text{ }}3i \\ &{{\text{z}}_2}{\text{ }} = {\text{ }}2i \\ &{z_1}:{z_2}{\text{ }} = \frac{{{z_1}}}{{{z_2}}} = \frac{{ - {\text{ }}1{\text{ }} + {\text{ }}3i}}{{2i}} \cdot \frac{i}{i} = \frac{{ - i + 3{i^2}}}{{2{i^2}}} = \frac{{ - i - 3}}{{ - 2}} = \\ &= \frac{{ - i}}{{ - 2}} - \frac{3}{2} = - \frac{3}{2} + \frac{1}{2}i\end{aligned}

Пр. 10

z1 = − 3 + 2iz2 = 1 − iz1:z2 =z1z2=− 3 + 2i1 − i⋅1 + i1 + i=−3−3i+2i+2i212−i2=−3−i−22==−5−i2=−52−12i\begin{aligned}&{z_1}{\text{ }} = {\text{ }} - {\text{ }}3{\text{ }} + {\text{ }}2i \\ &{{\text{z}}_2}{\text{ }} = {\text{ }}1{\text{ }} - {\text{ }}i \\ &{z_1}:{z_2}{\text{ }} = \frac{{{z_1}}}{{{z_2}}} = \frac{{ - {\text{ }}3{\text{ }} + {\text{ }}2i}}{{1{\text{ }} - {\text{ }}i}} \cdot \frac{{1{\text{ }} + {\text{ }}i}}{{1{\text{ }} + {\text{ }}i}} = \frac{{ - 3 - 3i + 2i + 2{i^2}}}{{{1^2} - {i^2}}} = \frac{{ - 3 - i - 2}}{2} = \\ &= \frac{{ - 5 - i}}{2} = - \frac{5}{2} - \frac{1}{2}i\end{aligned}

Пр. 11

1−23i2+3i=1−23i2+3i⋅2−3i2−3i=2−3i−43i+233i222−(3i)2==2−53i+6i24−3i2=2−53i−64+3=−4−53i7=−47−537i\begin{aligned}&\frac{{1 - 2\sqrt 3 i}}{{2 + \sqrt 3 i}} = \frac{{1 - 2\sqrt 3 i}}{{2 + \sqrt 3 i}} \cdot \frac{{2 - \sqrt 3 i}}{{2 - \sqrt 3 i}} = \frac{{2 - \sqrt 3 i - 4\sqrt 3 i + 2\sqrt 3 \sqrt 3 {i^2}}}{{{2^2} - {{\left( {\sqrt 3 i} \right)}^2}}} = \\ &= \frac{{2 - 5\sqrt 3 i + 6{i^2}}}{{4 - 3{i^2}}} = \frac{{2 - 5\sqrt 3 i - 6}}{{4 + 3}} = \frac{{ - 4 - 5\sqrt 3 i}}{7} = - \frac{4}{7} - \frac{{5\sqrt 3 }}{7}i\end{aligned}

Пр. 12

11+i−22−2i=11+i⋅1−i1−i−22−2i⋅2+2i2+2i==1−i1−i2−4−22i22−(2i)2=1−i1+1−4−22i22−2i2==1−i2−4−22i4+2=1−i2−4−22i6=3−3i−(4−22i)6==3−3i−4+22i6=−1−3i+22i6=−16+−3+226i\begin{aligned}&\frac{1}{{1 + i}} - \frac{2}{{2 - \sqrt 2 i}} = \frac{1}{{1 + i}} \cdot \frac{{1 - i}}{{1 - i}} - \frac{2}{{2 - \sqrt 2 i}} \cdot \frac{{2 + \sqrt 2 i}}{{2 + \sqrt 2 i}} = \\ &= \frac{{1 - i}}{{1 - {i^2}}} - \frac{{4 - 2\sqrt 2 i}}{{{2^2} - {{\left( {\sqrt 2 i} \right)}^2}}} = \frac{{1 - i}}{{1 + 1}} - \frac{{4 - 2\sqrt 2 i}}{{{2^2} - 2{i^2}}} = \\ &= \frac{{1 - i}}{2} - \frac{{4 - 2\sqrt 2 i}}{{4 + 2}} = \frac{{1 - i}}{2} - \frac{{4 - 2\sqrt 2 i}}{6} = \frac{{3 - 3i - \left( {4 - 2\sqrt 2 i} \right)}}{6} = \\ &= \frac{{3 - 3i - 4 + 2\sqrt 2 i}}{6} = \frac{{ - 1 - 3i + 2\sqrt 2 i}}{6} = - \frac{1}{6} + \frac{{ - 3 + 2\sqrt 2 }}{6}i\end{aligned}

Количник z1z2\frac{z_1}{z_2} рачунате тако што бројилац и именилац помножите конјугованим имениоцем zˉ2\bar z_2. Именилац тада постаје реалан број c2+d2c^2 + d^2: a+bic+di=(a+bi)(c−di)c2+d2\frac{a + bi}{c + di} = \frac{(a + bi)(c - di)}{c^2 + d^2}. Затим посебно поделите реални и имагинарни део и резултат напишите у облику a+bia + bi. Дељење је могуће само кад делилац није нула, а модуо количника је количник модула, ∣z1z2∣=∣z1∣∣z2∣\left|\frac{z_1}{z_2}\right| = \frac{|z_1|}{|z_2|}, што је брза провера. Кад је именилац чисто имагинаран, довољно је проширити са ii: 4+6i2i=4i+6i22i2=−6+4i−2=3−2i\frac{4 + 6i}{2i} = \frac{4i + 6i^2}{2i^2} = \frac{-6 + 4i}{-2} = 3 - 2i. Резултат проверите множењем: (3−2i)⋅2i=6i−4i2=4+6i(3 - 2i) \cdot 2i = 6i - 4i^2 = 4 + 6i. Пазите на знаке при дељењу негативним бројем, ту се често греши. Код збира или разлике разломака сваки разломак прво сведите на облик a+bia + bi, па их тек онда саберите.

−5−4−3−2−112345−3−2−1123450xyz₁z₂w
w, реални део
0
w, имагинарни део
1
|z₂| : |z₁|
1
Угао окрета
90°
Количник w=z2z1w = \frac{z_2}{z_1} казује колико пута је z2z_2 даље од координатног почетка него z1z_1 (∣w∣=∣z2∣∣z1∣|w| = \frac{|z_2|}{|z_1|}) и за који угао је окренут. За z1=3+iz_1 = 3 + i и z2=−1+3iz_2 = -1 + 3i из примера добијате w=iw = i.

Количник два комплексна броја казује за који угао треба окренути и колико пута увећати један број да би се добио други; тако се у рачунарској графици описује окретање слике, а у електротехници импеданса Z=UIZ = \frac{U}{I}.

Окретање слике у програму

У програму за цртање слика се окреће око координатног почетка. Теме слике било је у тачки z1=3+iz_1 = 3 + i, а после окретања је у тачки z2=−1+3iz_2 = -1 + 3i. Свака тачка слике помножена је истим комплексним бројем w=z2z1w = \frac{z_2}{z_1}. Израчунајте ww и одредите где ће после окретања бити друго теме, 2+5i2 + 5i.

Решење

  1. w=−1+3i3+iw = \frac{-1 + 3i}{3 + i}; проширујемо конјугованим имениоцем 3−i3 - i.
  2. Бројилац: (−1+3i)(3−i)=−3+i+9i−3i2=−3+10i+3=10i(-1 + 3i)(3 - i) = -3 + i + 9i - 3i^2 = -3 + 10i + 3 = 10i.
  3. Именилац: (3+i)(3−i)=9−i2=10(3 + i)(3 - i) = 9 - i^2 = 10, па је w=10i10=iw = \frac{10i}{10} = i.
  4. Множење са ii је окрет за 90∘90^\circ: i(2+5i)=2i+5i2=−5+2ii(2 + 5i) = 2i + 5i^2 = -5 + 2i.

Одговор: Свака тачка је помножена са w=iw = i, што је окрет за 90∘90^\circ, па друго теме прелази у тачку −5+2i-5 + 2i.

Задатак за вежбу

Израчунајте 5+i1+i\frac{5 + i}{1 + i} и проверите резултат множењем.

Прикажи решење

(5+i)(1−i)(1+i)(1−i)=5−5i+i−i22=6−4i2=3−2i\frac{(5 + i)(1 - i)}{(1 + i)(1 - i)} = \frac{5 - 5i + i - i^2}{2} = \frac{6 - 4i}{2} = 3 - 2i. Провера: (3−2i)(1+i)=3+3i−2i−2i2=5+i(3 - 2i)(1 + i) = 3 + 3i - 2i - 2i^2 = 5 + i.