Једначина праве

Општи облик

Једначина облика

Ax+By+C=0,{A x} + {B y} + C = 0,

где AA и BB нису истовремено једнаки нули, назива се општи облик једначине праве. Ако је C=0C = 0, права пролази кроз координатни почетак.

Експлицитни облик

Једначина

y=kx+ny = kx + n

назива се експлицитни облик једначине праве.

ekspl obl jedn prave

Права y=kx+ny = kx + n пресеца OyOy осу у тачки (0,n)\left( {0,n} \right) а осу OxOx у тачки (−nk,0),k≠0\left( { - \frac{n}{k},0} \right), k \ne 0 и образујe са позитивним смером OxOx oсе угао α\alpha. Број k=tgαk = tg{\rm{ }}\alpha назива се коефицијент правца те праве, а nn представља одсечак на ОyОy оси.

Сегментни облик

Једначина

xa+yb=1,a≠0,b≠0,\frac{x}{a}+\frac{y}{b}=1,a \ne 0,b \ne 0,

назива се сегментни облик једначине праве.

Права xa+yb=1\frac{x}{a} + \frac{y}{b} = 1 пресеца осу OxOx у тачки (a,O)\left( {a,O} \right), а осу OyOy у тачки (O,b)\left( {O,b} \right), па се aa назива одсечак праве на xx-оси, а bb одсечак на yy-оси.

segmentni obl jedn prave

Једначина x=ax = a одређује праву паралелну оси OyOy, а једначина y=by = b одређује праву паралелну оси OxOx Једначина осе OxOx је y=0y = 0, а осе OyOy је x=0x = 0.

jedn x y ose

Нормални облик

Једначина

xcos⁡β+ysin⁡β−p=0x\cos \beta + y\sin \beta - p = 0

назива се нормални облик једначине праве, где је pp растојање праве од координатног почетка, а β\beta угао који образује нормала те праве са позитивним смером осе OxOx.

normalni obl jedn prave
 

Једначина прамена правих

Једначина прамена правих са центром у тачки M0(x0,y0){M_0}\left( {{x_0},{y_0}} \right) је

y−y0=k(x−x0)y - {y_0} = k\left( {x - {x_0}} \right)

Једначина праве кроз две тачке

Једначина праве која пролази кроз две различите тачке M1(x1,y1){M_1}\left( {{x_1},{y_1}} \right) и M2(x2,y2){M_2}\left( {{x_2},{y_2}} \right) je

y−y1y2−y1=x−x1x2−x1\frac{{y - {y_1}}}{{{y_2} - {y_1}}} = \frac{{x - {x_1}}}{{{x_2} - {x_1}}}

или

∣xy1x1y11x2y21∣=0,\left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} x&y&1\\ {{x_1}}&{{y_1}}&1\\ {{x_2}}&{{y_2}}&1 \end{array}} \right| = 0,

или

y−y1=y2−y1x2−x1(x−x1).y - {y_1} = \frac{{{y_2} - {y_1}}}{{{x_2} - {x_1}}}\left( {x - {x_1}} \right).

Везе између разних облика једначина праве

Сегменти aa и bb, коефицијент правца kk, растојање праве од координатног почетка pp, cos⁡β\cos \beta и sin⁡β\sin \beta (β\beta је угао који образује нормала те праве са позитивним смером осе OxOx) могу се изразити помоћу коефицијената A,BA,{\rm{ }}B и CC на следећи начин:

a=−CA,b=−CB,k=tgα=−AB,α=β−π2,a = - \frac{C}{A},{\rm{ }}b = - \frac{C}{B},{\rm{ }}k = tg\alpha = - \frac{A}{B},{\rm{ }}\alpha = \beta - \frac{\pi }{2},

p=C±A2+B2,cos⁡β=A±A2+B2,sin⁡β=B±A2+B2.p = \frac{C}{{ \pm \sqrt {{A^2} + {B^2}} }},{\rm{ }}\cos \beta = \frac{A}{{ \pm \sqrt {{A^2} + {B^2}} }},{\rm{ }}\sin \beta = \frac{B}{{ \pm \sqrt {{A^2} + {B^2}} }}.

Предзнак пред кореном се бира тако да буде p>0p > 0.

Две праве Услов паралелности

Праве

y=k1x+n1y = {k_1}x + {n_1}  и  y=k2x+n2y = {k_2}x + {n_2}

су паралелне ако и само ако је k1=k2{k_1} = {k_2}.

paralelne prave

Праве

A1x+B1y+C1=0{A_1}x + {B_1}y + {C_1} = 0 и A2x+B2x+C2=0{A_2}x + {B_2}x + {C_2} = 0

су паралелне ако и само ако

∣A1B1A2B2∣=A1B2−A2B1=0.\left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {{A_1}}&{{B_1}}\\ {{A_2}}&{{B_2}} \end{array}} \right| = {A_1}{B_2} - {A_2}{B_1} = 0.

Пресек правих

Праве

A1x+B1y+C1=0{A_1}x + {B_1}y + {C_1} = 0 и A2x+B2x+C2=0{A_2}x + {B_2}x + {C_2} = 0

се секу ако и само ако

∣A1B1A2B2∣=A1B2−A2B1≠0.\left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {{A_1}}&{{B_1}}\\ {{A_2}}&{{B_2}} \end{array}} \right| = {A_1}{B_2} - {A_2}{B_1} \ne 0.

Услов нормалности

Праве

y=k1x+n1y = {k_1}x + {n_1} и y=k2n+n2y = {k_2}n + {n_2}

су нормалне ако и само ако је k1k2=−1{k_1}{k_2} = - 1 oдносно k1=−1k2{k_1}=-\frac{1}{k_2}.

normalne prave

Праве

A1x+B1y+C1=0{A_1}x + {B_1}y + {C_1} = 0 и A2x+B2x+C2=0{A_2}x + {B_2}x + {C_2} = 0

су нормалне ако и само ако је

A1A2+B1B2=0.{A_1}{A_2} + {B_1}{B_2} = 0.

Права која је нормална на праву

Ax+By+C=0Ax + By + C = 0 и y=kx+ny = kx + n

и која пролази кроз тачку M0(x0,y0){M_0}\left( {{x_0},{y_0}} \right) има једначину

y−y0=BA(x−x0)y - y_0 = \frac{B}{A}\left( {x - {x_0}} \right) или y−y0=−1k(x−x0).y - {y_0} = - \frac{1}{k}\left( {x - {x_0}} \right).

Угао између правих

Нека су праве  и  дате једначинама

y=k1x+n1y = {k_1}x + {n_1} и y=k2x+n2y = {k_2}x + {n_2} .

Угао  између правих  и  одређен је са

 tgφ=k2−k11+k1k2.{\text{tg}}\varphi = \frac{{{k_2} - {k_1}}}{{1 + {k_1}{k_2}}}.

Ако је 1+k1k2=0,1 + {k_1}{k_2} = 0,  праве p1{p_1} и p2{p_2} су нормалне, па је φ=±90∘.\varphi = \pm {90^ \circ }.

 Угао између правих

 A1x+B1y+C1=0{A_1}x + {B_1}y + {C_1} = 0 и A2x+B2x+C2=0{A_2}x + {B_2}x + {C_2} = 0

одређен је са

 tgφ=A1B2−A2B1A1A2+B1B2.{\text{tg}}\varphi = \frac{{{A_1}{B_2} - {A_2}{B_1}}}{{{A_1}{A_2} + {B_1}{B_2}}}.

За A1A2+B1B2=0,{A_1}{A_2} + {B_1}{B_2} = 0, праве су нормалне, па је φ=±90∘.\varphi = \pm {90^ \circ }.

Праве које пролазе кроз тачку M0(x0,y0),{M_0}\left( {{x_0},{y_0}} \right), а са правом

Ax+By+C=0Ax + By + C = 0 

образују угао γ,\gamma , имају једначине

y−y0=Btgγ−AAtgγ+B(x−x0)y - {y_0} = \frac{{B{\text{tg}}\gamma - A}}{{A{\text{tg}}\gamma + B}}\left( {x - {x_0}} \right), y−y0=Btgγ+AAtgγ−B(x−x0)y - {y_0} = \frac{{B{\text{tg}}\gamma + A}}{{A{\text{tg}}\gamma - B}}\left( {x - {x_0}} \right).

Растојање паралелних правих

Растојање |δ\delta| између паралелних правих

A1x+B1y+C1=0{A_1}x+{B_1}y+{C_1}=0 и A2x+B2y+C2=0{A_2}x+{B_2}y+{C_2}=0

одређено је са

δ=C1−CA12+B12.\delta=\frac{C_1-C}{\sqrt{A_1^2+B_1^2}}.

Растојање тачке од праве

Растојање |dd| тачке M0(x0,y0)M_0(x_0,y_0) од праве Ax+By+C=0Ax+By+C=0 одређено је са

d=Ax0+By0+CA2+B2.d=\frac{Ax_0+By_0+C}{\sqrt{A^2+B^2}}.

Нека је C≠0C\ne0, што значи да права не пролази кроз координатни почетак. Ако dd и CC имају исти предзнак, онда су тачка M0M_0 и координатни почетак са исте стране посматране праве, а ако имају супротне предзнаке, онда су са разних страна праве Ax+By+C=0Ax+By+C=0. Aко је d=0d=0, онда тачка M0M_0 припада правој.

Свака права у равни има општи облик Ax+By+C=0Ax + By + C = 0, где AA и BB нису истовремено једнаки нули. Ако је B≠0B \ne 0, решите једначину по yy и добићете експлицитни облик y=kx+ny = kx + n: k=tg⁡αk = \operatorname{tg}\alpha је коефицијент правца, а nn одсечак на оси yy. Кроз тачке M1M_1 и M2M_2 пролази права y−y1=k(x−x1)y - y_1 = k(x - x_1), где је k=y2−y1x2−x1k = \frac{y_2 - y_1}{x_2 - x_1}.

Праве су паралелне ако је k1=k2k_1 = k_2, а нормалне ако је k1k2=−1k_1k_2 = -1. Растојање тачке M0(x0,y0)M_0(x_0, y_0) од праве је d=∣Ax0+By0+C∣A2+B2d = \frac{|Ax_0 + By_0 + C|}{\sqrt{A^2 + B^2}}. Пазите на вертикалне праве x=ax = a: оне немају коефицијент правца, па их облик y=kx+ny = kx + n не обухвата. Зато је општи облик најсигурнији.

123456789123456xyd = 3,8ABK
k
0,75
n
1,25
d
3,8
Тачке AA и BB одређују праву: пратите како се мењају kk и nn. Испрекидана дуж је најкраћи пут од куће KK до праве, нормалан на њу, а њена дужина је dd из формуле.

Пројектанти путева и инсталација описују праве трасе једначином праве, а из растојања тачке од праве добијају најкраћи прикључак. Исти рачун користе апликације са мапама кад траже улицу најближу датој тачки.

Прикључак до куће

На плану насеља јединица дужине је 10 m. Нова улица иде право кроз тачке A(1,2)A(1, 2) и B(5,5)B(5, 5). Кућа је у тачки K(6,1)K(6, 1), а водовод од улице до куће треба положити најкраћим путем, нормално на улицу. Напишите једначину улице и израчунајте дужину прикључка.

Решење

  1. Коефицијент правца: k=5−25−1=34k = \frac{5 - 2}{5 - 1} = \frac{3}{4}.
  2. Права кроз AA: y−2=34(x−1)y - 2 = \frac{3}{4}(x - 1). Помножимо са 4 и средимо: 3x−4y+5=03x - 4y + 5 = 0.
  3. Растојање куће од улице: d=∣3⋅6−4⋅1+5∣32+(−4)2=195=3,8d = \frac{|3 \cdot 6 - 4 \cdot 1 + 5|}{\sqrt{3^2 + (-4)^2}} = \frac{19}{5} = 3{,}8.
  4. Јединица је 10 m, па је прикључак дугачак 3,8⋅10=383{,}8 \cdot 10 = 38 m.

Одговор: Улица има једначину 3x−4y+5=03x - 4y + 5 = 0, а најкраћи прикључак до куће дугачак је 38 m.

Задатак за вежбу

Права пролази кроз тачке A(0,1)A(0, 1) и B(4,−2)B(4, -2). Напишите њену једначину у општем облику и израчунајте растојање тачке T(5,4)T(5, 4) од те праве.

Прикажи решење

k=−2−14−0=−34k = \frac{-2 - 1}{4 - 0} = -\frac{3}{4} и n=1n = 1, па је y=−34x+1y = -\frac{3}{4}x + 1, односно 3x+4y−4=03x + 4y - 4 = 0. Растојање је d=∣3⋅5+4⋅4−4∣5=275=5,4d = \frac{|3 \cdot 5 + 4 \cdot 4 - 4|}{5} = \frac{27}{5} = 5{,}4.